Image Slider

LETOVANJE NA SARDINIJI / LA DOLCE VITA - Naše italijansko putovanje /III deo


Najzad sam uspela da savladam gigabajte fotografija sa prošlogodišnjeg letovanja. Trebalo je vremena da od hiljada fotografija izdvojim dvadesetak koje će vam najbolje dočaravati svetlo plavetnilo Tirenskog mora i veselo šarenilo sardinijskih plaža. Ako ste pratili prethodne putopise, znate da je Sardinija bila konačna destinacija našeg letnjeg road tripa. Putovali smo kolima, pa smo na ovo ostrvo dospeli trajektom koji putuje preko noći iz Ćivitavekije.

Za uživanje u Sardiniji odvojili smo 15 dana, ali to ipak nije bilo dovoljno da obiđemo sve plaže sa našeg spiska. Ostrvo je prilično veliko, pa smo odlučili da pola boravka provedemo na južnom, a pola na severnom delu ostrva. Zato smo se pravo sa trajekta zaputili u Vilamasarđu, maleno mestašce na jugu. Kada biramo smeštaj ( na Bookingu ili Airbnbu ), uvek izaberemo mesto koje je u središtu ostrva ( u ovom slučaju - središtu južnog dela ) kako bi nam sve obale bile dovoljno blizu.


Otpočinjemo plažarenje na Tueredi ( Spiaggia di Tuerredda, spiaggia na italijanskom znači plaža ). Na ludo plavetnilo vode sam se unapred pripremila, ali neodoljivo šarenilo suncobrana, guma na naduvavanje i raznih plažnih zanimacija me je totalno očaralo. Ne znam da li zbog boja, ili zbog ljudi koji se vidno zabavljaju, ili prosto uživaju, atmosfera na ovoj plaži odiše veselom energijom. Ovu energiju, zapravo, nosi svaka sardinijska plaža koju smo posetili. Nema uniformisanosti ležaljki i promotivnih brendiranih suncobrana, ah, obožavam takve plaže. :)


U vodi nas je takođe čekala vesela družina morskih stvorenja - račić koji glumi školjku pa se skriven u njoj šeta po morskom dnu, smešne ribice sa podvaljcima i ova preslatka morska zvezda. Prvi put sam imala priliku da vidim kako se kreće, pomoću gomile sitnih nožica, koje me neodoljivo podsećaju na resice. O prelamanju svetlosti u duginim bojama po morskom dnu, neću ni da govorim. Ovo je jedna živahna plaža, koju preporučujem uprkos gužvi, ipak je to jedna vesela gužva. :)


Dok sam pisala mejlove mami sa mora, smejala mi se jer sam pesak svake plaže poredila sa nečim jestivim. Ali ja nisam preuveličavala, plaža Čia (na slici ispod) je napravljena od mlevene plazme, jedva sam se suzdržala da ne zalijem mlekom i pojedem gomilu peska. :)


Na svakoj plaži postoji kafić gde možete kupiti kafu, sladoled ili sendvič, ali nijedan kafić nigde ne preuzima plažu. Stoga uvek možete da izberete miran deo gde ćete čuti jedino zvuke mora i zrikavaca, ili ako više volite, deo gde ćete slušati i popularne letnje melodije. :)


Stanovnici ovog ostrva su zadovoljni i veseli ljudi, neretko ćete ih čuti kako pevuše dok rade. Navikli su na italijanske turiste, pa dok italijanski razumeju (sardinjanski se od italijanskog prilično razlikuje), engleski, naročito dobar, govori mali broj ljudi. To nas je primoralo da učimo italijanski i baš sam zadovoljna zbog toga. Na google prevodiocu postoji opcija za izgovaranje reči, pa će vam google tako divno i smešno "izgovoriti" sve što želite da naučite, da ćete se ujedno i ludo zabaviti. :)


Maleno mesto u kom smo bili smešteni, Vilamasarđa, ima jedan trgić, dva kafića i tri restorana. Ali njeni meštani nikada ne deluju kao da im je dosadno, čak naprotiv. Iako je gradić pust preko dana, uveče su svi na glavnom trgu. Dok odrasli sede u kafiću, bake i deke po klupicama, deca voze rolere, igraju fudbal, žmurke i jurke svuda oko njih. I niko od njih ne gleda u telefon. Obožavali smo uveče da sedimo na klupi, jedemo sladoled i gledamo dečake kako ispred crkve igraju fudbal, kao u nekom italijanskom filmu. :)


Ne znam da li se sećate prošlogodišnjeg posta sa pripremama za plažu. Bila sam presrećna jer sam najzad uspela da ceo plažni aksesoar opremim u svoje omiljene boje - roze i rezedo.

Na slikama ćete primetiti naše omiljeno plažno štivo, već godinama unazad, a to su stripovi. Moji favoriti su Dilan Dog i Martin Mystère. :)


Plaža na fotografiji je Su Đudeu (Su Giudeu), ali se na slici ne vidi more, koje je ispred nas, već peščani delovi oko bara, pored kojih se pešaka stiže do plaže. Požurili smo na ovu plažu čim smo saznali da se, u barama oko nje, skupljaju, ni manje ni više nego - flamingosi! :D


Prošle godine sam zaista bila opčinjena flamingosima, krasili su mi torbu za plažu, teglicu za piće, čak sam i balzam za usne imala u ovom obliku. Zamislite onda moje oduševljenje kada sam saznala da ih na ovom ostrvu ima u izobilju. Ovo nigde nisam uspela da pročitam pre puta, pa je zaista bilo pravo iznenađenje. Nažalost, prilično su plašljivi pa sam uvek morala da im se divim izdaleka. :)


Glavni grad Sardinije je Kaljari (Cagliari). Iskoristili smo priliku da ga obiđemo dok smo još bili na južnom delu ostrva, jer je on skoro pa na samom jugu. Ovaj grad izlazi na more, a njegov najstariji deo, i tvrđava, nalaze se na brdu. Šarmantan je, pun ljudi, restorana i zanimljive arhitekture.


U gradu raste drveće mandarine, imaju super grafite, i puno je doseljenika iz Afrike. Gradske plaže su blizu a dovoljno daleko od luke. Prekoputa gradskih plaža je ogromna bara u kojoj boravi nekoliko stotina flamingosa, ne znam ni sama kako sam preživela to uzbuđenje. :)


Nismo mnogo vremena proveli u gradu, jer smo želeli da se brčkamo, zato nisam imala prilike puno da fotkam, pa vam moje fotke ne mogu dovoljno dočarati šarm ovog grada, ali ako planirate put na Sardiniju, moja preporuka je da ga obiđete.


Na sredini zapadnog dela ostrva, nalazi se plaža Is Arutas, na otvorenom moru. Ima predivnu vodu i pirinčan pesak. Dan koji smo odvojili za ovu plažu je bio prilično vetrovit, pa nismo odoleli da kupimo zmaja, hobotnicu Piccolina. Sada se volimo ludo. :)

Kada nije ovako vetrovito, boja mora je očaravajuće svetlo plava. A pesak - pirinač, najozbiljnije! :D


Došlo je vreme da se selimo na severnu polovinu ostrva, u preslatko seoce Osilo. Kako smo pre puta imali ne baš mali broj smeštaja da rezervišemo, pola informacija smo uspeli da zaboravimo pa smo se tako iznova iznenađivali smeštajem koji smo odabrali. Smešteno na vrhu najvišeg brda u svojoj okolini, ovo seoce ima predivan pogled na sardinijsku prirodu. Centar sela je jedna uličica sa restoranom, odakle se pruža panorama. Kada smo stigli, odmah sam zamislila kako ćemo svake večeri dolaziti ovde da uživamo u pogledu, ne shvatajući da je naš Bed & Breakfast tik uz restoran i deli ovaj isti predivan pogled. Oduševila sam se!


Iz svake prostorije kuće pruža se panorama, a noću se, usled nedostatka naselja u blizini, jasno vidi mlečni put. Ne znam da li sam se više oduševila ovom činjenicom ili modernim, svežim i jednostavnim dizajnom ove redizajnirane stare kuće, koju je vlasnik, inače arhitekta, nasledio i zatim rešio da se preseli sa suprugom u ovo preslatko seoce. Pripremila sam nekoliko slika iz ovog smeštaja koliko mi se dopao, ali sam onda shvatila da je ovo ipak putopis a ne Booking, pa sam teška srca odustala od njih. :D

Nismo ni sanjali da se na samo sat vremena vožnje nalazi moja omiljena plaža na celoj planeti. Očaravajuća La Pelosa!


Nagledala sam se svetlo plavih mora, ali ovo čudo još nisam videla. Oduševio me je i njen kupasti oblik, činjenica da ima sprud kojim dok hodate izgledate kao da hodate po moru, predivne stenice sa mini uvalicama koje je  okružuju. Šarenilo suncobrana i zelenilo okolnih brdašca koje su zapravo dvorišta puna ilijandera. Ostrvce sa kulom prekoputa. Vijuge u pesku po morksom dnu i gomila belih jedrenjaka koji je okružuju.


Na plaži je gužva, ali ona vesela i šarena gužva. Pored je bar/restoran sa pogledom na čitavu plažu, gde možete da ručate ili popijete neki egzotični koktel. Na svaku plažu smo otišli po jedanput, a na La Pelosu čak tri puta, iako je naše letovanje već bilo pri kraju a spisak neobiđenih plaža veliki. Šta više da tražim kada sam napokon našla svoju La Pelosu. :)


Proveli smo i jedan hladan i oblačan dan na njoj, skoro sami na plaži. Pravili smo Peška, odnosno Sneška od peska, gledali devojčicu kako svojoj baki izvodi profesionalnu gimnastiku na pesku i pse koji trče obalom jureći štapiće. Na ovoj plaži, očigledno, nikada nije dosadno.


Tog dana sam najzad našla vremena da svoj balzam za usne, u obliku flamingosa, udostojim fotografije. :)

Ono što moram da napomenem je da, ako ne želite da pola svog letovanja provedete u vožnji, je ipak bolje da se odlučite za jednu obalu ako posećujete ovako veliko ostrvo. Mi smo povučeni iskustvom sa Kefalonije mislili da znamo šta nas čeka ali smo se prilično prevarili. Najbliža plaža nam je bila na sat vremena vožnje, a do nekih smo se vozili i do dva i po sata, pa onda nazad, zaista previše. Usput uspete da vidite zanimljiva naselja, poput ovog na slici ispod, koje inače ima spomenik sirene na vrhu (preslatko), ali ipak, odmor iziskuje odmor. :)


Skoro na samom severu ostrva nalazi se presladak i živahan gradić Santa Teresa Galura. U ovom gradiću smo shvatili koliko je sever popularniji za turiste i samim tim više "fensi". Ne znam koji bih izraz upotrebila da bolje opiše ovu razliku između severa i juga ostrva. :) Iz gradića se mogu uplatiti ekskurzije brodićima na okolna ostrvca. Na ostrvu Budeli se nalazi roze plaža, takozvana Spiaggia Rosa, i kao što možete da pretpostavite, doživela sam fras kada sam to saznala. Flamingosi, roze plaže, ma da li ja sanjam!? Radi se o tome da ova plaža ima primesu crvenkastog peska i onda ponekad zaista deluje roze. Ipak, nismo uspeli dovoljno rano da se probudimo kako bismo stigli do ovog gradića na vreme za brodić, pa sam ovu plažu ostavila za neki naredni put.

Gradska plaža Santa Terese Galure je još jedna plaža sa nestvarno plavom vodom, Rena Bianca.


Ova plaža gleda na Korziku, krasi je tipično šarenilo sardinijskih plaža, a boja vode te tera da trljaš oči ili da se štipkaš kako bi bio siguran da je ne sanjaš. :)


Svetlu i prostranu La Cintu (na slici ispod), ostavili smo za kraj, taman nam je bila na putu ka trajektu za povratak kući. Ipak, tog dana je toliko duvao vetar da je sve ljude rasterao sa plaže. Teška srca smo se oprostili od nje, i ostatak dana proveli u okolnom mestašcu San Teodoro. San Teodoro je, poput Santa Terese Galure, upadljivo bogatiji od mestašca na jugu. Ima velikih broj prelepih vikendica, dosta turista i slatke uličice.

I tako, dok jedem svoj trista pedeset i šesti sladoled na ovom letovanju, već nostalgična što odlazimo, vadim svoj spisak plaža i shvatam da Costa Smeralda nije samo jedna plaža sa mog spiska, koju nismo obišli, kao što sam mislila, već čitava obala i to veoma popularna. Tada shvatam koliko toga još ne znam o ovom ostrvu i koliko smo stvari propustili da vidimo. 


Pripremajući ovaj putopis, rodila mi se želja da se vratimo i nastavimo gde smo stali. Zato smo pre par nedelja uplatili smeštaj u San Teodoru, tačno između Costa Smeralde i tri nestvarne plaže - Cala Goloritze, Cala Mariolu i Cala Gonone, koje još uvek nismo prežalili što ih nismo obišli, i do kojih se dolazi isključivo čamčićima ili hajkingom kroz šumu. Krećemo za dve nedelje i jako se radujem. :)

Zato ovom prilikom najavljujem da se putopis nastavlja, pa će svi oni koji rasmišljaju o odlasku na ovo predivno ostrvo, imati potpuniju sliku onoga što ih tamo čeka.

Nadam se da ste uživali u čitanju ovog putopisa, bar delić koliko sam ja uživala u njegovom pripremanju. :)

VESELI KORNETI - LAKO & ZABAVNO


Već smo pravili šareni domaći sladoled i zdrave ledene lizalice na štapicima, a sada su, napokon, i korneti došli na red za ukrašavanje. Toliko je brzo i jednostavno ukrasiti kornete na ovaj način, da prosto morate da probate! :)



Da li se sećate glaziranih jabuka iz prazničnih čarolija? Pokušavajući da glaziram jabuke i napravim svoju verziju ušećerenih jabuka, shvatila sam da je dobijanje savršene domaće šećerne glazure nemoguća misija ( bar za mene ). Zato sam tom prilikom pribegla čokoladi za topljenje u boji. Ako uspete da pronađete čokoladu u boji, znajte da je ona, definitivno, preporuka broj jedan.

Obzirom da sam ja moju potrošila, rešila sam da koristim fondan glazure u bojama koje sam već imala i koje su baš ovakvu priliku čekale. :) Ove glazure ćete lako naći u poslastičarnicama, radnjicama koje prodaju ukrase za kolače, pa čak i u "zdravim hranama".

Što se korneta tiče, njih kupujem u Rodinim supermarketima, ali sam sigurna da ih ima i u drugim bolje opremljenim prodavnicama.


Ako se odlučite za fondan glazuru, sve što treba da uradite je da je zagrejete na veoma tihoj vatri i sačekate da se opusti i postane maziva. Znaćete da je dobro zagrejana ako prilikom mešanja osećate da je gusta. Ako je ste je zagrejali malo više nego što treba, mešanje će biti veoma lako, to znači da treba da je pustite malo da se prohladi. Jer ako je previše vruća, prilikom umakanja će brzo da se slije i ostane providnjikava, i najverovatnije će umazati ceo kornet. Zato slobodno mešajte dok se ne prohladi i dok ne dobijete gušću teksturu.

Kada umočite gornji deo korneta, pustite da se višak glazure vrati u šerpu. Zatim kornet uspravite i pustite da glazura krene nežno da se sliva na dole. Ja više volim kada glazura nije raspoređena ravnomerno pa zato drmusam kornet dok ne krene da se sliva više sa jedne strane. :)

Ostavila sam ih da se prosuše uspravno tako što sam ih postavila u shot čašice. Obzirom da je dosta vruće ovih dana, možete da ih stavite pravo u frižider. Kada se glazura skroz stegne i ohladi, onda ih slobodno okrenite naopačke, jer je tako definitivno praktičnije. :)


Ako ste uspeli da se domognete čokolade u boji, koja je definitivno mnogo ukusnija od fondana, predlažem da je zagrejete na pari ( veća šerpa sa kipućom vodom dole, i manja šerpa sa čokoladom gore). Meni ovo super uspeva i u mikrotalasnoj, iskrena da budem. :) Važno je samo da ne dodajete puter kako se čokolada ne bi previše razlila niz kornet. I naravno, isto važi što i za glazuru, čokolada ne sme biti previše topla jer će se brzo sliti i prekriti više korneta nego što treba.

Ukrase za kolače u vidu mrvica, konfeta, srculenca i ostalog, dodajemo dok je glazura / čokolada još topla, znači odmah nakon umakanja.

To je cela mustra. :)


Dodamo omiljeni sladoled, još malo šerenih mrvica, možda neki ukrasić iz prethodnog posta i mmm, uživamo u ovom veselom osveženju! :)


Prijatno! :)