Image Slider

JESENJI DEKOR / DEKUPAŽ NA BUNDEVAMA


Nisam ni znala koliko sam se bila uželela jeseni i svih njenih čari. I naravno, prvo što sam morala da uradim je da se pozabavim našim ovogodišnjim jesenjim dekorom. Jesenje boje uz naš dom baš i ne idu, pa sam zato rešila da, kao i prethodnih godina, dekorišem bundeve i boje prilagodim našem prostoru. Želela sam nešto drugačije od onoga što sam radila do sada, dugo sam razmišljala i na kraju se odlučila da se oprobam u dekupažu. Ovo je prvi put da sam išta dekupažirala, i moram da kažem, nije neka mustra, vrlo je jednostavno. Pored bundeva,


U zavisnosti od šare pirinčanog papira koji izaberete i boje bundeve za koju ste se odlučili, bundevu možete i ne morate da farbate pre dekupaža. Pirinčani papir je blago proziran i lako se prilagođava pozadini ali to ne znači da možete jako svetli papir da postavite na tamnu bundevu, videće se prelazi i onda dekupaž krene da liči na nalepnice. :) Zato se trudite da boja pozadine (ona iza šara) pirinčanog papira bude što sličnija vašoj bundevi.


Pošto je pozadina pirinčanog papira koji sam izabrala bila bela, rešila sam da svoje bundeve ofarbam u bež boju. Bež izgleda mnogo prirodnije na bundevi nego bela, a papir se usled providnosti savršeno uklopio. Za farbanje bundeva koristim mat boje u spreju. Volim da se peteljke razlikuju pa njih obično ofarbam prve, uglavnom u zlatno. Kada se peteljke osuše, zaštitim ih papirnom lepljivom trakom i nastavim sa farbanjem donjeg dela bundeve.

Kada smo pripremili pozadinu prelazimo na dekupaž. Evo koraka:

1| Isecite makazama sve pojedinačne šare koje želite da se nađu na vašoj bundevi. Kako biste izbegli efekat nalepnice, oblike nemojte seći po konturama već ostavite malo prostora da dišu, neka ostane malo pozadine i senkice ako je ima.

2| Mekom i ravnom četkicom nanestite lepak koji ste izabrali ( ja sam se odlučila za mat varijantu jer su mi i bundeve mat ) na deo bundeve gde želite da sam se nađe šara.

3| Postavite isečak pirinčanog papira sa šarom na deo koji ste namazali lepkom. Pređite ponovo četkicom i lepkom preko vaše šare, tako da izbacite sav vazduh koji se možda našao ispod papira. Lepak slodobno može preći oko šare, nemojte se o tome brinuti, on se neće videti kada se osuši. Važno je samo da vam salveta svuda upije lepak i da dobro prijanja uz bundevu.


Ako je šara koju ste odabrali veće površine pa je savršeno prijanjanje nemoguće usled i oblosti bundeve, kao kod ove na slici ispod, slobodno isecite višak. Pošto je bundeva obla, predlažem da isecate oštre trouglice tamo gde se neće primetiti. Na primer, ja sam sa leve i desne strane papira isekla po mali trouglic, pa mi je krug oko portreta devojčice ostao savršen. :) Najbolje je da ovo radite u toku nanošenja drugog sloja lepka jer ćete tada videti tačno gde vam se papir presavija i šta je višak.


Za razliku od bundeva koje sam radila za naš dom, bundeve koje sam radila za poklon su u jesenjim tonovima. Tako se potrefilo da su mi se nijanse bundeva slagale savršeno da dizajnom pirinčanih papira koje sam odabrala, pa za farbanjem nije bilo nikakve potrebe.

Ove fotografije su uslikane u kući moje čukunbake i čukundeke, koju prosto obožavam. Pogledajte samo taj enterijer. Uvek kada odemo u selo na nekoliko dan i pravimo familijarna okupljanja, obavezno "rezervišemo" mesto u ovoj kućici, jer je svima najdraže da spavaju u njoj. Za ovako divnu atmosferu zaslužna je moja talentovana tetka, i hvala joj što mi uvek ustupi svoju omiljenu sobu. Moraću tokom proleća da napravim jedan post posvećen mom divnom selu i ovoj čarobnoj kućici. :)


A evo i skroz pokrivene bundeve! Za nju mi je trebalo najviše vremena zbog seckanja i uklapanja šara. Nemoguće je savršeno uklopiti šare ako radite dekupaž preko cele bundeve, naročito ove divne krivudave, ali moram da kažem da, bez obzira na to, izgleda super! Zato, slobodno spontano seckajte trake i polako, lepite jednu po jednu, vaša hrabrost će se sigurno isplatiti. :)


Domaće bundeve, naročito one velike, imaju puno površinskih žilica na kori, zato sam rešila da ne preterujem u pokušajima da mi dekupaž bude savršeno ravan, jer se mnogo nabora može pripisati samoj bundevi. Cilj mi je bio da uživam u svom prvom dekupažu a ne da poludim pokušavajući da izvedem nemoguću misiju. I moram da priznam, da sam uprkos svom ludom perfekcionizmu zadovoljna svojim nesavršenim i preslatkim bundevama. :)


Ove godine nigde nisam pošla bez bundeve. Napunila sam sve svoje "domove" ( domove mojih dragih ) bundevama jer svako godišnje doba mora da se proslavi kako dolikuje. :)

Srećna vam jesen, drugari, i sve njene čarolije! 

OBUCIMO ZIMNICU / Odštampaj sam


Zimnica se uveliko sprema, sudeći po zanosnom mirisu pečenih paprika koji je ovih dana svuda oko mene. Džemovi su već odavno spremni, a ja egzotično kasnim. Zapravo, čekala sam da, sa odmora, donesem svež limun. :)

Sada kada je i moja zimnica spremna, tradicionalno sam morala da dizajniram i nalepnice za teglice. Obožavam dizajn ambalaže, pa sam morala da napravim i posebnu verziju za poklon teglice. Počeću od njih, jer ću vas u suprotnom udaviti pričom o tome koliko volim limun. :D


U poslednje vreme teško nalazim dovoljno dobre paterne na tekstilu, pa sam zato odlučila da poklopce teglica uvijem u moje omiljene crno-bele salvete. Taman su se super uklopile uz "logiće" na etiketama. S obzirom na to da nije mnogo praktično pakovati teglice, koje ćemo stalno otvarati i zatvarati, na ovaj način, ovo je ipak pametnije kao pakovanje za poklon. Znam po sebi, pola onoga što spremim prosledim najdražima. :)


Klik na vrstu zimnice za koju vam je potrebna štampalica vas vodi na link za download:

* DŽEM
* SLATKO
* SLANA ZIMNICA

Trudila sam se da natpisi budu raznovrsni jer svako od nas sprema različite stvari. Ali sam, za slučaj da sam nešto propustila, ostavila i prazne tračice različitih boja kako biste mogli sami da dopišete ukuse koje sam propustila. :)


Obožavam limun, limunade na sve načine i slatkiše od limuna. S obzirom na to da je Amalfi obala čuvena po svom limunu, iskupovali smo sve proizvode koje smo mogli da nađemo, poput bele čokolade sa limunom i paste sa ukusom limuna. Naravno, morala sam sa sobom da donesem i brdo pravih limunova, ne znam da li zato što je svež ili zato što je zaista drugačiji, ali ja sam se zaljubila u ovaj ukus. Toliko sam uživala u njima, da sam većinu vremena bukvalno pila ceđen limun umesto limunade. Slatko sam se ukiselila. :)

Ovaj džem spremam prvi put, zato nisam htela da delim recept dok ga ne usavršim. :)


Moja druga verzija zimnice, bio je domaći pesto sos, od bosiljka sa naše terase i indijskih oraha umesto pinjola. Recept ste mogli da propratite na instagram storiju pre par dana, ali evo kratkog recepta za sve koju su ga propustili:

* 150gr indijskih oraha
* 100gr parmezana ( ja sam koristila Grana Padano jer mi se za nijansu više dopada)
* 100ml devičanskog maslinovog ulja
* dve velike biljke bosiljka

Moj predlog je da ne ubacujete svu količinu sastojaka odjednom u blender, već da dodajete sastojke dozirano, izblendate, probate i dalje dodajete sastojke dok ne dobijete ukus koji vama najviše odgovara.


A sada da obučemo svoj domaći pesto. :)

Klik na vrstu zimnice za koju vam je potrebna štampalica-nalepnica vas vodi na link za download:

* DŽEM
* SLATKO
* SLANA ZIMNICA


Jedva čekam da podelim svoje poklon teglice! :) <3

KALENDAR / URADI SAM


Opsednuta svojom novom kancelarijom, poželela sam da napravim jedan homemade kalendar. I naravno, da sa svima vama, koji volite DIY projekte, podelim uputstvo. :)

Pored štampalice sa mesecima i brojevima, koju možete preuzeti klikom ovde,


1| Ako imate lep rukopis ili volite da crtate, mesece i brojeve možete i sami da ispišete. Ako ne, sve što vam treba čeka vas u štampalici, potrebno je samo malo seckanja.

2| Odaberite drveni ram koji vam se najviše dopada. Meni se dopao ovaj koji ima baš lepu dubinu, pa daje kalendaru super dimenziju. Poenta drvenog rama je u pozadini koja je od mekog drveta pa se lako može izbušiti kukicama.


3| Ono što je super kod kukica sa navojem ( svoje sam nabavila u prodavnici Uradi sam, ali sam sigurna da ih možete naći svuda gde prodaju šrafove ) je to što same buše rupu za sebe. Dovoljno je da odredite mesto i počnete da okrećete kukicu uz blagi pritisak. Dok određujete mesta za kukice, obratite pažnju na veličine papirića sa brojevima koji će stajati jedan do drugog.

4| Sada nam ostaje još samo da zalepimo štipaljkicu za papir. Naravno, pištolj za vruće lepljenje je savršen za ovo. Ako nemate ovaj pištolj, predlažem da zakucate maleni ekser pa o njega okačite štipaljkicu.

5| Okačite mesece i brojeve i vaš kalendar je spreman! :)


Obožavam to što su brojevi ovako veliki i upadljivi, pa su samim tim i lepi i korisni.
Nije što sam ga ja napravila, ali stvarno, lepši kalendar nikada nisam imala. :D

Jedva čekam da vidim vaše homemade kalendarčiće! :)

UREĐENJE RADNOG PROSTORA / TUTORIJAL + ŠTAMPALICE


U susret septembru, kada se svi polako vraćaju u kancelarije i škole, želela sam da podelim sa vama dekor svog radnog prostora i nekoliko ideja za uređenje, kako bi vam taj septembar što lakše pao. :) Jer osvežen i skladan radni sto prosto mami novim idejama i elanom. 

Kako svi obožavamo da kačimo i bockamo ideje, slike, zadatke ili inspiracije po raznim tablama po zidu, poželela sam da napokon napravim zlatnu žicu sa kačenje za svoju kancelariju. Dugo sam je već želela i napokon je pronašla u novootvorenoj Ikei. Baš sam se razočarala kada sam shvatila da mi ni veličina ni njen vertikalni položaj ne odgovaraju ( ne može se okrenuti jer ima kukice za kačenje na dnu ). Obratila sam se svom inženjeru Milanu, i on je imao čarobnu ideju.


S obzirom na to da nesavitljivu žicu (zapravo, tanke štapiće metala) ne možemo sami da sečemo i varimo, on je predložio tanke drvene tiplove u štapu na koje smo naišli u prodavnici Uradi sam. Lako se seku malo boljim nožem, i još lakše lepe pištoljem za vruće lepljenje. A kada se ofarbaju, neodoljivo podsećaju na pravu zlatnu žicu.


Kada nabavite sve što vam treba, proces je prilično lak.

1| Kada odlučite koje veličine će biti vaša mreža, odredite i gustinu kvadratića koju želite. U skladu sa tim naseckajte štapove na veličine koje su vam potrebne. Predlažem da mrežu prvo nacrtate kako se ne biste zabrojali i slučajno pogrešili. 

2| Poređajte horizontalne štapove pa obeležite grafitnom olovkom svuda gde ćete kasnije kapnuti lepkom. Vertikalni štapovi idu preko. Predlažem da prvo zalepite spoljni ram zbog čvrstine i lakšeg lepljenja ostalih štapova.

3| Koristimo pištolj za vruće lepljenje zato što se ovaj lepak mnogo brzo steže i greške lako ispravljaju. Ali zato, kada lepimo jedan vertikalan štap, moramo brzo da reagujemo stavljajući lepak na sve horizontalne kako se ovaj lepak ne bi osušio (ohladio) pre nego što uspete da postavite štap preko.

4| Kada izlepite sve štapove, sačekajte koji minut kako biste bili sigurni da se lepak dovoljno ohladio. A onda već možete da pređete na bojenje. Iako sam ja koristila zlatni sprej jer sam baš o zlatnoj mreži dugo maštala, vi izaberite vašu omiljenu boju. Rasporedite nanošenje boje u dva tanka sloja, sa sušenjem između. Pazite da ne prskate iz velike blizine kako biste izbegli stvaranje kapljica i naravno, zaštitite površinu na kojoj farbate novinama, kartonom ili najlonom.

5| Budite sigurni da se boja osušila kako ne biste umazali zid, a onda izaberite dva mala eksera o koje ćete okačiti mrežu. Mora se okačiti o dva eksera kako bi mreža bila stabilna i kako biste stalno mogli da kačite i skidate papiriće. 

To je cela mustra! :)

Za kačenje papirića o mrežu koristim držače za papir, koje naručujem sa AliExpressa. Možete ih naći kucajući 'binder' kao ključnu reč, u raznim veličinama i po povoljnim cenama. Sa istog sajta poručujem i washi trake, držače za njih, spajalice u raznim oblicima, lepljive papiriće i slične stvari.


Obzirom da sam trenutno očarana svojom kancelarijom, evo nekoliko saveta koje mogu da podelim posle svog iskustva.

Izaberite primarne boje

Sitnice za kancelariju sam skupljala polako. Kupovala sam slatke i korisne stvari koje se u početku uopšte nisu slagale. Sve je bilo šareno, i uprkos tome što je bilo veselo, nisam bila sasvim zadovoljna. Želela sam uređenu kancelariju, svedenijih boja i sa manje detalja. Da, bilo je mnooogo više sitnica. :)

Odlučila sam se za 4 boje koje već preovlađuju u našem stanu. Roze, zlatna, crna i bela. Mislim da bi samo crno-bela kombinacija ili roze-zlatna bila previše 'hladna' sama za sebe, zato sam rešila da ih iskombinujem. Samo svođenje boja je zaista dosta pomoglo da cela kancelarija deluje mnogo urednije.

S obzirom na to da je bilo dovoljno teško naći neobične i lepe stvari za kancelariju, boje sam prihavatala kakve sam ih nalazila. Tako je dinosaurus bio ciklama, mreža za papire u kojoj držim sveske je bila rezedo, ramić koji je sada zlatan, bio je žut. Budilnik takođe. Ono što je zajedničko svim ovim stvarima je to što su ili od metala ili od tvrde plastike pa se mogu farbati sprejem bez rizika od ljuštenja boje koje se događa kod meke plastike i bilo kojih savitljivijih materijala. Moj savet je da se ne plašite farbanja, jer je super zabavno i vidno osvežava radni prostor. Sprejeve uvek predlažem u mat varijantama jer su sjajni toliko sjajni da izgledaju skoro neuredno koliko se presijavaju.

Ovo ne znači da morate da farbate stvari kako bi vam se slagale, naravno. Dovoljno je da imate strpljenja i unapred definisanu šemu boja, kako biste znali na koje stvari da obraćate pažnju prilikom kupovine.


Uklonite nepotrebne predmete

Kada mi je haos na stolu, haos mi je i u glavi. Zato sam rešila da se (teška srca) otarasim preslatkih sitnica koje su mi, ipak, samo pravile lom. Potrebno je da ove stvari pređu u fioku ili na policu. Na stolu treba da stoji sve što nam je potrebno da je uvek pri ruci, i ono što nas usrećuje i inspiriše. Time mislim na stvari koje su tu samo zbog dekora, ali čine veliku razliku u raspoloženju u radnom prostoru. Ne znači da lepo i korisno ne mogu da se spoje u jedan predmet, čak naprotiv. Tako je gobusić na mom radnom stolu zapravo rezač za olovke. Plastični sladoledić je lampa, a dinosaurus - držač za lepljivu traku.

Biljke

Posebnu energiju svakom prostoru uvek daju biljke, pa je tako i sa kancelarijom. One čine da prostor oživi, a mesto za saksijicu se uvek nađe. Sukulenti su moje omiljene kućne biljke, uvek su zeleni i vedri, dolaze u raznim i neobičnim oblicima a zalivaju se samo jednom nedeljno.


Raspored & balans

Verujte svom instiktu i isprobavajte. Iste stvari mogu delovati skroz drugačije u zavisnosti od toga pored čega stoje. Zato predlažem da dva predmeta iste boje ne stoje jedan do drugog. Tako ćete izbeći monotoniju a sami detalji će biti upadljiviji. Kako jedna strana stola ili zida ne bi delovala 'teže' od druge, odokativno odredite da površine predmeta leve i desne strane stola budu slične. Ovo posebno važi za zid. Obožavam nasumično ređanje ramova i stvari po zidu. Nikada nemam unapred pripremljen plan za ovo, već uvek okačim prvu stvar gde mi se dopadne pa ostale detalje ređam jedan po jedan na isti način. Ohrabrite se i igrajte se, koristite različite ramove, kačilice, table, zastavice, predmete koji čak i nisu predviđeni za zid. Kao ovaj budilnik, na primer. Na zidu je dozvoljen kreativni haos jer nas ne ometa nedostatkom prostora za rad, već je tu da nas inspiriše.


Zato sam poželela da napravim zastavice sa natpisima za velike i male, za vredne radnike i slatke školarce. Klikom na natpis koji vas čeka na zastavici, idete na link za download:

*WORK WORK WORK WORK ( roze i zlatna )
*NAJLEPŠE JE ĐAČKO DOBA ( plava i roze )

Radni prostor me je baš inspirisao, pa planiram bar još jedan post na ovu temu sa jako zanimljivim tutorijalom. Čekaće vas na blogu prvog septembra, da proslavimo početak školske godine i nove poslovne ideje. :)

LETOVANJE NA SARDINIJI / LA DOLCE VITA - Naše italijansko putovanje /III deo


Najzad sam uspela da savladam gigabajte fotografija sa prošlogodišnjeg letovanja. Trebalo je vremena da od hiljada fotografija izdvojim dvadesetak koje će vam najbolje dočaravati svetlo plavetnilo Tirenskog mora i veselo šarenilo sardinijskih plaža. Ako ste pratili prethodne putopise, znate da je Sardinija bila konačna destinacija našeg letnjeg road tripa. Putovali smo kolima, pa smo na ovo ostrvo dospeli trajektom koji putuje preko noći iz Ćivitavekije.

Za uživanje u Sardiniji odvojili smo 15 dana, ali to ipak nije bilo dovoljno da obiđemo sve plaže sa našeg spiska. Ostrvo je prilično veliko, pa smo odlučili da pola boravka provedemo na južnom, a pola na severnom delu ostrva. Zato smo se pravo sa trajekta zaputili u Vilamasarđu, maleno mestašce na jugu. Kada biramo smeštaj ( na Bookingu ili Airbnbu ), uvek izaberemo mesto koje je u središtu ostrva ( u ovom slučaju - središtu južnog dela ) kako bi nam sve obale bile dovoljno blizu.


Otpočinjemo plažarenje na Tueredi ( Spiaggia di Tuerredda, spiaggia na italijanskom znači plaža ). Na ludo plavetnilo vode sam se unapred pripremila, ali neodoljivo šarenilo suncobrana, guma na naduvavanje i raznih plažnih zanimacija me je totalno očaralo. Ne znam da li zbog boja, ili zbog ljudi koji se vidno zabavljaju, ili prosto uživaju, atmosfera na ovoj plaži odiše veselom energijom. Ovu energiju, zapravo, nosi svaka sardinijska plaža koju smo posetili. Nema uniformisanosti ležaljki i promotivnih brendiranih suncobrana, ah, obožavam takve plaže. :)


U vodi nas je takođe čekala vesela družina morskih stvorenja - račić koji glumi školjku pa se skriven u njoj šeta po morskom dnu, smešne ribice sa podvaljcima i ova preslatka morska zvezda. Prvi put sam imala priliku da vidim kako se kreće, pomoću gomile sitnih nožica, koje me neodoljivo podsećaju na resice. O prelamanju svetlosti u duginim bojama po morskom dnu, neću ni da govorim. Ovo je jedna živahna plaža, koju preporučujem uprkos gužvi, ipak je to jedna vesela gužva. :)


Dok sam pisala mejlove mami sa mora, smejala mi se jer sam pesak svake plaže poredila sa nečim jestivim. Ali ja nisam preuveličavala, plaža Čia (na slici ispod) je napravljena od mlevene plazme, jedva sam se suzdržala da ne zalijem mlekom i pojedem gomilu peska. :)


Na svakoj plaži postoji kafić gde možete kupiti kafu, sladoled ili sendvič, ali nijedan kafić nigde ne preuzima plažu. Stoga uvek možete da izberete miran deo gde ćete čuti jedino zvuke mora i zrikavaca, ili ako više volite, deo gde ćete slušati i popularne letnje melodije. :)


Stanovnici ovog ostrva su zadovoljni i veseli ljudi, neretko ćete ih čuti kako pevuše dok rade. Navikli su na italijanske turiste, pa dok italijanski razumeju (sardinjanski se od italijanskog prilično razlikuje), engleski, naročito dobar, govori mali broj ljudi. To nas je primoralo da učimo italijanski i baš sam zadovoljna zbog toga. Na google prevodiocu postoji opcija za izgovaranje reči, pa će vam google tako divno i smešno "izgovoriti" sve što želite da naučite, da ćete se ujedno i ludo zabaviti. :)


Maleno mesto u kom smo bili smešteni, Vilamasarđa, ima jedan trgić, dva kafića i tri restorana. Ali njeni meštani nikada ne deluju kao da im je dosadno, čak naprotiv. Iako je gradić pust preko dana, uveče su svi na glavnom trgu. Dok odrasli sede u kafiću, bake i deke po klupicama, deca voze rolere, igraju fudbal, žmurke i jurke svuda oko njih. I niko od njih ne gleda u telefon. Obožavali smo uveče da sedimo na klupi, jedemo sladoled i gledamo dečake kako ispred crkve igraju fudbal, kao u nekom italijanskom filmu. :)


Ne znam da li se sećate prošlogodišnjeg posta sa pripremama za plažu. Bila sam presrećna jer sam najzad uspela da ceo plažni aksesoar opremim u svoje omiljene boje - roze i rezedo.

Na slikama ćete primetiti naše omiljeno plažno štivo, već godinama unazad, a to su stripovi. Moji favoriti su Dilan Dog i Martin Mystère. :)


Plaža na fotografiji je Su Đudeu (Su Giudeu), ali se na slici ne vidi more, koje je ispred nas, već peščani delovi oko bara, pored kojih se pešaka stiže do plaže. Požurili smo na ovu plažu čim smo saznali da se, u barama oko nje, skupljaju, ni manje ni više nego - flamingosi! :D


Prošle godine sam zaista bila opčinjena flamingosima, krasili su mi torbu za plažu, teglicu za piće, čak sam i balzam za usne imala u ovom obliku. Zamislite onda moje oduševljenje kada sam saznala da ih na ovom ostrvu ima u izobilju. Ovo nigde nisam uspela da pročitam pre puta, pa je zaista bilo pravo iznenađenje. Nažalost, prilično su plašljivi pa sam uvek morala da im se divim izdaleka. :)


Glavni grad Sardinije je Kaljari (Cagliari). Iskoristili smo priliku da ga obiđemo dok smo još bili na južnom delu ostrva, jer je on skoro pa na samom jugu. Ovaj grad izlazi na more, a njegov najstariji deo, i tvrđava, nalaze se na brdu. Šarmantan je, pun ljudi, restorana i zanimljive arhitekture.


U gradu raste drveće mandarine, imaju super grafite, i puno je doseljenika iz Afrike. Gradske plaže su blizu a dovoljno daleko od luke. Prekoputa gradskih plaža je ogromna bara u kojoj boravi nekoliko stotina flamingosa, ne znam ni sama kako sam preživela to uzbuđenje. :)


Nismo mnogo vremena proveli u gradu, jer smo želeli da se brčkamo, zato nisam imala prilike puno da fotkam, pa vam moje fotke ne mogu dovoljno dočarati šarm ovog grada, ali ako planirate put na Sardiniju, moja preporuka je da ga obiđete.


Na sredini zapadnog dela ostrva, nalazi se plaža Is Arutas, na otvorenom moru. Ima predivnu vodu i pirinčan pesak. Dan koji smo odvojili za ovu plažu je bio prilično vetrovit, pa nismo odoleli da kupimo zmaja, hobotnicu Piccolina. Sada se volimo ludo. :)

Kada nije ovako vetrovito, boja mora je očaravajuće svetlo plava. A pesak - pirinač, najozbiljnije! :D


Došlo je vreme da se selimo na severnu polovinu ostrva, u preslatko seoce Osilo. Kako smo pre puta imali ne baš mali broj smeštaja da rezervišemo, pola informacija smo uspeli da zaboravimo pa smo se tako iznova iznenađivali smeštajem koji smo odabrali. Smešteno na vrhu najvišeg brda u svojoj okolini, ovo seoce ima predivan pogled na sardinijsku prirodu. Centar sela je jedna uličica sa restoranom, odakle se pruža panorama. Kada smo stigli, odmah sam zamislila kako ćemo svake večeri dolaziti ovde da uživamo u pogledu, ne shvatajući da je naš Bed & Breakfast tik uz restoran i deli ovaj isti predivan pogled. Oduševila sam se!


Iz svake prostorije kuće pruža se panorama, a noću se, usled nedostatka naselja u blizini, jasno vidi mlečni put. Ne znam da li sam se više oduševila ovom činjenicom ili modernim, svežim i jednostavnim dizajnom ove redizajnirane stare kuće, koju je vlasnik, inače arhitekta, nasledio i zatim rešio da se preseli sa suprugom u ovo preslatko seoce. Pripremila sam nekoliko slika iz ovog smeštaja koliko mi se dopao, ali sam onda shvatila da je ovo ipak putopis a ne Booking, pa sam teška srca odustala od njih. :D

Nismo ni sanjali da se na samo sat vremena vožnje nalazi moja omiljena plaža na celoj planeti. Očaravajuća La Pelosa!


Nagledala sam se svetlo plavih mora, ali ovo čudo još nisam videla. Oduševio me je i njen kupasti oblik, činjenica da ima sprud kojim dok hodate izgledate kao da hodate po moru, predivne stenice sa mini uvalicama koje je  okružuju. Šarenilo suncobrana i zelenilo okolnih brdašca koje su zapravo dvorišta puna ilijandera. Ostrvce sa kulom prekoputa. Vijuge u pesku po morksom dnu i gomila belih jedrenjaka koji je okružuju.


Na plaži je gužva, ali ona vesela i šarena gužva. Pored je bar/restoran sa pogledom na čitavu plažu, gde možete da ručate ili popijete neki egzotični koktel. Na svaku plažu smo otišli po jedanput, a na La Pelosu čak tri puta, iako je naše letovanje već bilo pri kraju a spisak neobiđenih plaža veliki. Šta više da tražim kada sam napokon našla svoju La Pelosu. :)


Proveli smo i jedan hladan i oblačan dan na njoj, skoro sami na plaži. Pravili smo Peška, odnosno Sneška od peska, gledali devojčicu kako svojoj baki izvodi profesionalnu gimnastiku na pesku i pse koji trče obalom jureći štapiće. Na ovoj plaži, očigledno, nikada nije dosadno.


Tog dana sam najzad našla vremena da svoj balzam za usne, u obliku flamingosa, udostojim fotografije. :)

Ono što moram da napomenem je da, ako ne želite da pola svog letovanja provedete u vožnji, je ipak bolje da se odlučite za jednu obalu ako posećujete ovako veliko ostrvo. Mi smo povučeni iskustvom sa Kefalonije mislili da znamo šta nas čeka ali smo se prilično prevarili. Najbliža plaža nam je bila na sat vremena vožnje, a do nekih smo se vozili i do dva i po sata, pa onda nazad, zaista previše. Usput uspete da vidite zanimljiva naselja, poput ovog na slici ispod, koje inače ima spomenik sirene na vrhu (preslatko), ali ipak, odmor iziskuje odmor. :)


Skoro na samom severu ostrva nalazi se presladak i živahan gradić Santa Teresa Galura. U ovom gradiću smo shvatili koliko je sever popularniji za turiste i samim tim više "fensi". Ne znam koji bih izraz upotrebila da bolje opiše ovu razliku između severa i juga ostrva. :) Iz gradića se mogu uplatiti ekskurzije brodićima na okolna ostrvca. Na ostrvu Budeli se nalazi roze plaža, takozvana Spiaggia Rosa, i kao što možete da pretpostavite, doživela sam fras kada sam to saznala. Flamingosi, roze plaže, ma da li ja sanjam!? Radi se o tome da ova plaža ima primesu crvenkastog peska i onda ponekad zaista deluje roze. Ipak, nismo uspeli dovoljno rano da se probudimo kako bismo stigli do ovog gradića na vreme za brodić, pa sam ovu plažu ostavila za neki naredni put.

Gradska plaža Santa Terese Galure je još jedna plaža sa nestvarno plavom vodom, Rena Bianca.


Ova plaža gleda na Korziku, krasi je tipično šarenilo sardinijskih plaža, a boja vode te tera da trljaš oči ili da se štipkaš kako bi bio siguran da je ne sanjaš. :)


Svetlu i prostranu La Cintu (na slici ispod), ostavili smo za kraj, taman nam je bila na putu ka trajektu za povratak kući. Ipak, tog dana je toliko duvao vetar da je sve ljude rasterao sa plaže. Teška srca smo se oprostili od nje, i ostatak dana proveli u okolnom mestašcu San Teodoro. San Teodoro je, poput Santa Terese Galure, upadljivo bogatiji od mestašca na jugu. Ima velikih broj prelepih vikendica, dosta turista i slatke uličice.

I tako, dok jedem svoj trista pedeset i šesti sladoled na ovom letovanju, već nostalgična što odlazimo, vadim svoj spisak plaža i shvatam da Costa Smeralda nije samo jedna plaža sa mog spiska, koju nismo obišli, kao što sam mislila, već čitava obala i to veoma popularna. Tada shvatam koliko toga još ne znam o ovom ostrvu i koliko smo stvari propustili da vidimo. 


Pripremajući ovaj putopis, rodila mi se želja da se vratimo i nastavimo gde smo stali. Zato smo pre par nedelja uplatili smeštaj u San Teodoru, tačno između Costa Smeralde i tri nestvarne plaže - Cala Goloritze, Cala Mariolu i Cala Gonone, koje još uvek nismo prežalili što ih nismo obišli, i do kojih se dolazi isključivo čamčićima ili hajkingom kroz šumu. Krećemo za dve nedelje i jako se radujem. :)

Zato ovom prilikom najavljujem da se putopis nastavlja, pa će svi oni koji rasmišljaju o odlasku na ovo predivno ostrvo, imati potpuniju sliku onoga što ih tamo čeka.

Nadam se da ste uživali u čitanju ovog putopisa, bar delić koliko sam ja uživala u njegovom pripremanju. :)