Image Slider

LA DOLCE VITA - Naše italijansko putovanje / II deo / UŽIVANJE U TOSKANI


Ako ste pratili prethodne putopise, onda znate da je ovo nastavak našeg putovanja po Italiji, koji zapravo, poprilično kasni. Bilo je teško izboriti se sa gigabajtima slika, jer u fotkanju, kao i u mnogo čemu, uopšte nisam umerena. :)

Elem, plan našeg putovanja bio je - Rovinj, Venecija, Firenca, vožnja kroz predivnu Toskanu i obilazak svih šarmantnih toskanskih gradića, Siena, nastavak vožnje kroz Toskanu do mesta odakle polazi trajekt koji nas vodi na našu krajnju destinaciju - Sardiniju. :) Ovaj post je posvećen uživanju u Toskani, izuzevši Firencu i Sienu. Na njih ću se nadovezati nekom drugom prilikom.

Deo Toskane koji smo ovom prilikom obišli je Chianti. Nalazi se u središtu regije i prepun je preslatkih gradića-utvrđenja i naravno, čarobnih brda i vinograda.

Prva stanica na našim toskanskim putešestvijama bilo je majušno mesto - Greve in Chianti. Celi gradić je jedan veliki trg, prepun cveća, kafea, vinoteka i suvenirnica. On mi se, iskreno, najmanje dopao, jer je, za razliku od ostalih gradića, na ravnom, nema predivan pogled koji imaju ostali i previše je 'komercijalan' za moj ukus. Pomenula sam ga zato što je dosta poznat, pa da vam, eto, ne oduzmem tu informaciju. :)



Nakon ovog gradića kreću prava toskanska brda. Pratimo čuveni put SR222, koji vas vodi na sva mesta koja ne treba propustiti.



Na vidiku je maleni Panzano. Nalazi se na brdu, čini ga jedna uličica i crkvica na vrhu. Kada smo se pojavili, na ulici nije bilo nikoga. Ubrzo smo shvatili da su svi u restoranima, koje čak ni ne primetiš dok ne rešiš da proviriš kroz poneka otvorena vrata. Svaki restoran ima svoj balkon ili dvorište odakle se pruža predivan pogled. Restorančić u koji smo upali mi je jedna od omiljenijih uspomena iz Toskane. U prošaranom hladu ispod stare smokve i vinove loze, imali smo najukusniji ručak na ovom putovanju. Pored domaćih pasti i kapreze salate, na koju smo i dan danas navučeni, veliki utisak na nas je ostavila salata od krušaka i pekorino sira. Pekorino smo tada prvi put probali, ali smo brzo saznali da je on velika zvezda Toskane. Zabavno je bilo to što su i kruška i sir bili naseckani na sitne kockice i izgledali identično, pa je svaki zalogaj ove salate bio iznenađenje. :) A poseban šmek celom ugođaju su dale dame sa naslovne fotke, obučene u belo, koje očigledno baš umeju da uživaju u svom ručku. :)


Put nas dalje vodi kraj brojnih vinograda, kroz očaravajuće zelenilo, do Casteline. Ovo mesto je malo urbanije i življe, ima obilje prodavnica u kojima možete kupiti dobre sireve, vina, maslinovo ulje, i testenine svih veličina i oblika. A da ne pominjem kremasti i preukusni gelato! :) Ako sam nešto naučila na ovom putovanju, to je da na sve moguće načine naručim sladoled. :D



Iznenadili su me svi oblici i živopisne boje testenina. Najpopuranije su, čini mi se, šarene mašnice. Njih sam donela mami, bakama i sestri da naprave neku dobru pastu, ali je problem što niko ne želi da ih skuva jer su mnogo lepe. :D Nismo odoleli ni prelepim daskama za sečenje od maslinovog drveta, naročito onim nepravilnog oblika. Njihove šare neodoljivo podsećaju na eurokrem, tako da nije ni čudo što sam bila toliko opčinjena njima. :)



Da li ste primetili da svi ljudi na fotkama nešto ručkaju!? :) Ne kažu badava da slika govori hiljadu reči. Naše 'planiranje' puta kroz Toskanu je ustvari išlo ovako: 'Ahhh, kakvi predeli, pašću u nesvest. Vidi ovaj gradić na brdu, hajmo tamo da popijemo kafu.' Svratimo u gradić, oduševimo se time koliko su svi slični a skroz različiti. Popijemo kafu, prošetamo, pa nastavimo vožnju koja je sama po sebi pravo uživanje. Onda shvatimo da je vreme za sladoled, i svaćamo u narednu tvrđavicu na brdu. I tako u krug. U potpunosti smo doživeli izraz la dolce vita. :)


Jedino mesto gde nismo uspeli da unesemo nikakve kalorije je mali i presladak Fonterutoli. Ovde nećete videti nijednu prodavnicu, restoran, a verovatno ni ljude. Zato je sve prepuno šarma, zelenila i cveća. :)



Kasnije tog dana stižemo u Sienu, noćimo, pa nastavljamo svoj put kroz Toskanu. Rešili smo da sačekamo i doručkujemo u Montalćinu. Koliko je to dobra odluka bila! Gradić utvrđenje, sa pravim zamkom. A pogled sa doručka, pa evo ga dole. I to je samo jedan deo. Panorama od punih 180 stepeni, sa utvrđenjem levo i desno i brdima u sredini. Obzirom da smo za doručak naručili 'doručak za dvoje', mislim da smo u jednom obroku uspeli da probamo sve domaće proizvode ovog dela Toskane. I ne, neću vam reći koliko smo se ugojili na ovom putovanju. :)



Ok, vreme je da nastavimo ka Montepulćijanu jer ipak je vreme za sladoled! Ovaj grad je veći od ostalih, ali smo njega najmanje obišli jer je trebalo na vreme da stignemo u Ćivitavekiju i ukrcamo se na trajekt za Sardiniju. Deo grada koji smo obišli je šarmantan i brdovit, pogledajte samo pod kojim nagibom ljudi uživaju u svojoj čaši vina. :)



U povratku sa mora, u planu je bio čuveni San Đeminijano. Srednjevekovno utvrđenje poznato po svojim velikim kulama. I pogađajte, najboljim sladoledžijama. :D



Čak sam se uzdržala da ga ufotnem pre nego što sam ga smazala. U pitanju je gelateria Del Dondoli, nagrađivana više godina zaredom kao svetski šampion u gelatu. Ako mene pitate, sladoled i gelato su dve različite stvari, jer nijedan sladoled nikada nije tako kremast kao italijanski sladoled. :)


A pobrinuli smo se i da sve ovo ne prođe bez selfija, jer naravno, moderni smo. :)


Gradić Rada nam nije bila ni na radaru, do nje nas je put spontano doveo. A mesto je toliko medeno i živahno, i u stvari, dosta poznato.


Sa svih strana se pruža predivan pogled. Ima dosta mladih i puno biciklista. Prvi put sam tokom celog puta kroz Toskanu videla butike i skroz moderne kafiće. Ali ipak je sve mirno usled opuštenog tempa stanovnika i posetioca ovog gradića. Teška srca sam otišla iz njega, jer sam znala da je ovo poslednja stanica u Toskani pre nego što se zaputimo ka Srbiji, posle skoro mesec dana našeg dolce italijanskog života.



Ono što je sigurno je da ćemo se, čim pre, vratiti na još poneki sladoled. :)

ULEPŠAVANJE KUHINJE - URADI SAM


Napokon je i kuhinja došla na red za ulepšavanje. Želela sam da okačim neke blesave motive koji su u skladu sa kuhinjskim prostorom. Obožavam drvene daske za sečenje i mislim da su super podloga za pravljenje nekog malog kuhinjskog umetničkog dela. Pa sam odlučila da svoju pretvorim u slatku gospođicu Daskić. :)

Za gospođicu Daskić, pored štampalice koju možete preuzeti klikom OVDE,


1| Preuzmite štampalicu i odštampajte je na samolepljivom papiru (ja ovo radim u lokalnoj kopirnici). U štampalici se nalazi lice za vašu gospođicu u dve veličine. Izaberite koja veličina više odgovara veličini vaše daske i pažljivo isecite oči, usne i rumenilo.

2| Uzimajući u obzir da ova daska više neće služiti za sečenje, slobodno je možete farbati bilo kojom bojom koja vam je pri ruci. Ja uvek biram akrilne boje, ali ako vam je lakše, možete koristiti i tempere. Ovom bojom bojimo samo kosu naše gospođice. Drška daske taman postane punđica, pa ćete u štampalici naći i vrpcu za punđicu. :)

3| Kada se boja osuši, zalepite elemente sa štampalice koje ste prethodno isekli.

To je sva mustra. :)


Za ovu priliku sam dizajnirala sam i par 'kuhinjskih' ilustracija da prave društvo gospođici Daskić. Ako vam moje boje ne odgovaraju, njih uvek mogu promeniti u kopirnici, samo to zatražite. ;) Ilustracije možete preuzeti klikom OVDE.


Kašičice su takođe ofarbane akrilnim bojama. Izabrala sam plastične kako bi bili lagane i lakše se kačile na zid. Zalepila sam ih pištoljem za vruće lepljenje. Ovaj lepak skoro nikada ne ostavlja trag za sobom kada odlepite to što ste lepili. Zato mislim da je ovaj pištolj super ideja za razne projekte. Ja sam moj kupila u Rodi, mali je, liči na igračkicu, i roze je, naravno. :D


Nisam odolela da dodam viljuškicu i nož, već sam ih bila ofarbala a tako su se lepo uklopili. :)



Nadam se da ste uživali u novim uradi sam projektima.
Jedva čekam da vidim kako su ispale vaše daskice. :)

JEDNOSTAVNI TRIKOVI - URADI SAM KUĆNI DEKOR


Već sam pominjala kako se naš dom neprestano menja. Svakih nekoliko meseci menjamo dekor u skladu sa godišnjim dobom. Menjamo raspored nameštaja, i zastupljenost određenih boja. Nedavno sam shvatila da stan uvek oblačim u boje u koje oblačim i sebe. U poslednje vreme te boje su sve nijanse roze, svetlo siva, više bele, manje crne, sa naravno, zlatnim acesoarom. :) Proleće je donelo novu inspiraciju za promene koje ne iziskuju mnogo truda a čine veliku promenu. Kada kažem u skladu sa godišnjim dobom, ne mislim na to kako ću sada da poređam svuda cvetiće i leptiriće. :) Već da istaknem sve na šta me inspiriše proleće - jednostavnost, svetlost, lakoću i
sklad. Isto kao što zimi volim da nas ušuškam i sve napunim prazničnim duhom.

Ovom prilikom delim sa vama tri jednostavne ideje za ulepšavanje doma. Prva iziskuje više strpljenja od ostalih, ali je sam postupak više nego lak. Radi se o resicama koje se kače na zid.


Vodite računa kada kupujete konac da bude gladak jer će tako vaše resice mnogo lepše izgledati. Od vas zavisi koliko boja ćete koristiti. Ja sam izabrala dve nijanse roze i belu. Moje 'šare' su nepravilne, ali vi se možete odlučiti i za simetriju. Što se tiče drvenog štapića on može biti i grančica breze ili nekog tamnijeg drveta.

Postupak 'pletenja' je sledeći:

1| Isecite konac na niti približno jednake dužine. Dužina isečenih niti treba da bude dupla dužini koju planirate za vaše rese. Sečenje dolazi kasnije.

2| Presavijte konac na pola, pa postavite na sto. Na konac, odmah ispod presavijenog dela, postavite drveni štapić tako da štapić i konac prave 'omču'. Zatim drugi kraj konca privucite kroz 'omču' koju ste napravili. Zategnite.

3| Ponovite isti postupak za sve resice. Ali ostavite koji centimetar štapića slobodan, sa svake strane.

4| Kada završite sa 'pletenjem' resice će biti izgužvane. Ja sam se nadala da će se one same ispraviti kada ih nakvasim ostavim da vise, ali to se nije desilo jer su malene i lagane. Zato sam ih najzad ispeglala na tvrdoj površini, naizmenično ih češljajući retkim češljem.

5| Kada su opeglane, vreme je za šišanje. Moj savet je da ih postavite na ivicu stola, tako da deo koji želite da odsečete visi sa ivice stola. Onda preko resa koje su na stolu, stavite neku tešku knjigu ili debelu dasku za sečenje, bilo šta što im neće dozvoliti da se pomeraju dok ih šišate. Predlažem da rukom napravite pritisak preko te knjige ili daske za svaki slučaj. Možete ih seći ravno, koso, u obliku slova V ili A, simetrično ili asimetrično, kružno, kako god vam padne na pamet. :)

6| Na zid ih možete okačiti tako što vežete kratak kanap za oba kraja štapića pa okačite o kanap. Ali ja sam na kraju rešila da ih okačim bez kanapa, samo sam našla balans kako bi stajale ravno.


Tako su se divno uklopile uz stvari sa police.


Obožavam da eksperimentišem sa dekorom u hodniku. Već dugo planiram neku jednostavnu a blesavu tapetu. Na kraju sam se spontano odlučila za mnogo jednostavniju, i po meni lepšu, varijantu.


1| Nasecite izolir traku na približno jednake delove, oko 5-6cm. Nije važno da budu savršeno iste dužine jer se to na zidu neće primetiti.

2| Zalepite prvi krstić tamo odakle želite da vam krene prvi red, pa odredite razmak koji vam se dopada. Razmak između krstića u redu za koji smo se mi odlučili je 60ak cm. A razmak između redova je oko 40cm.

3| Položaj krstića drugog reda je takav da se svaki nalazi na sredini razmaka između gornja dva. S vremena na vreme se udaljite od zida kako biste bili sigurni da su vam redovi ravni.


To vam je sva mustra. :)


Što se gajbica tiče, tu već uputstvo nije ni potrebno jer slika sve govori. :) Ništa lakše od ovih polica, samo ih poređate jednu na drugu. Ja ih namerno iskrivim malo. Igrom slučaja su moje već bile roze kada sam ih kupila, u suprotnom bih ih, naravno, ofarbala. :)

Možete i da ih ušrafite na zid, ili možda dodate nožice od nekog starog stočića ili stolice. To je sledeće što moram da probam. :)


Nadam se da su vam ideje bile zabavne i od pomoći. Ja sam baš uživala u ovim laganim uradi sam projektima, a sada još više uživam u svom domu. :)

PENUŠAVA KUPKA - DA JE SMAŽEŠ


Ovo hladno vreme za nama je baš inspirisalo na odmaranje, a moje najomiljeniji vid opuštanja je penušava kupka. Uz kupku obavezno pripremim šareni napitak i neku zen playlistu. Nežno osvetljenje se podrazumeva. :) Prednost nagomilavanja zabavnih sitnica ( hoardovanja :D ) je u tome što usled napada inspiracije, očas posla mogu da napravim 'kupku' koju mogu da smažem dok se brčkam među balončićima.

Pre nego što pređemo na recept, krenućemo od pratećeg dekora.

Ovaj dezert su, zapravo, inspirisale ove mini gumene patkice na koje sam naišla u Jumbo supermarketu. Za sada u Srbiji postoje samo dva ova marketa i oba su u Beogradu. Ako saznam da se mogu naći još negde - javljam! :)

Elem, koristimo providne čaše zato što je naš dezert plavi žele od limuna i mente, predstavlja vodu i brčkanje pa je super da se ovaj deo lepo vidi. Vijugave slamčice su, u ovom slučaju, tu samo zbog dekora, pošto jelte, žele ne možemo da pijemo. :) Ove slamčice me neodoljivo podsećaju na pomahnitali tuš usled jakog mlaza vode, pa nisam odolela da ih ne umetnem u žele uprkos svim zakonima logike. :) Uostalom, nešto ovako šareno i veselo nikada nije na odmet!


Priprema ove poslastice je više nego laka. Počnimo od sastojaka:

* 2 limuna
* 2 kašike šećera
* 4 kašike sirupa od mente ili šaka sveže mente / nane
* kesica želatina (10g)
* šlag
* plava prehrambena boja ( ako umesto sirupa koristite svežu nanu )

Priprema:

1| Pripremite limunadu sa količinom vode označenom na kesici želatina ( oko 4-5dl vode ).
2| Dodajte šećer i sirup od mente. Ovaj sirup je plav i trebalo bi da lepo oboji limunadu. Ukoliko je ne oboji dovoljno, ili koristite svežu nanu, dodajte par kapi plave prehrambene boje. Ako koristite svežu nanu, ostavite je da odstoji neko vreme u limunadi kako bi upila aromu mente. Neka ostane slobodno i tokom zagrevanja ( korak 3, u toku dodavanja želatina ) pa je odmah nakon toga izvadite.
3| Želatin dodajte po uputstvu sa kesice, jer svaki ima za nijansku različitu proceduru.
4| Sipajte u čaše koje ste odabrali i stavite ih u frižider na nekoliko sati, dok masa ne postane želatinasta.
5| Kada je limunada postala žele, sada je poslastica spremna za šlag. Ja sam se odlučila sa male 'kuglice' šlaga po ivicama kako bi patkica nesmetano 'plutala po vodi'. Ali vi možete i sve prekriti šlagom jer će se zbog providnih čaša žele ( 'voda' ) super videti a patkica će u tom slučaju plutati po 'peni'. :)


Ima li blesavijeg načina da sebi upotpunite uživanje u penušavoj kupci? :)